Advertisements

Copyright dispute

Unknown

Dođe mi maloprije email od YouTube. Između ostalog veli:

Hi Damir Nikšić,

A copyright owner using Content ID claimed some material in your video.

 

  • Video title: ‘TA ĆE ON…
  • Copyrighted song: BALKAN CAFFE 24 11 2015
  • Claimed by: [Merlin] Cygnus Music ltd

Šta će ti bit'…

Elem, gostovao sam neki dan na toj emisiji BALKAN CAFFE gdje su đeca na kraju emisije pustila čitav moj rad ‘TA ĆE ON – da popuni programsku šemu, šta li… Radi se o pet minuta mog glupiranja koje funkcioniše na YouTube-u upravo zato što je naporno, ali na televiziji je i meni bilo dosadno gledati ga. (Televizija “troši drugo vrijeme”) Gledao sam to tek u reprizi. Nisam ni znao da su ga dodali čitavog na kraju.

Nakon izvjesnog vremena oni su postavili tu emisiju na YouTube i pošto FACE TV valjda ima potpisano sa gorenavedenim “[Merlin] Cygnus Music ltd”, ovi su automatski ufatili sebi kopirajt-fursat i poslali mi da ne mogu da naplaćujem reklame na tom mom vidoju koji je na YouTube bio prije nego što je pomenuta emisija postojala, čini mi se.

Napisao sam YouTube-u pismo, tzv. “copyright dispute” i objasnio o čemu se radi. Sve je to, naravno, automatika, software, žive duše tu nema, znam… taman posla i advokata… Ali sam odmah nakon toga nazvao i redakciju BALKAN CAFFE-a pa ih zamolio da skinu čitavu epizodu i odrežu zadnjih pet minuta koje čini moj video rad.

Ništa strašno, ali eto kako stvari funkcionišu u e-kapitalizmu (elektronskom kapitalizmu): sva ta prava, intelekutalne svojine itd… Čovjek, osoba, jedinka, autor, umjetnik (ako vam se ne gadi), intelektualac (da izvinete), koji je proizveo navedeni materijal, glavom i brkovima, i dalje tu ima najmanje moći i prava. Nema neki svoj “LTD” da stoji iza njega. Ni standardna YouTube licenca, ni datum objave nisu dovoljni YouTube-u da ustane protiv “LTD-ja” i odbrani mene siromaha.

U dobrom sistemu bih mogao i dobre pare naplatiti jer ne samo da sa FACE TV nisu smjeli emitovati čitav moj rad bez pitanja, bez dogovora, ugovora, nego ga nisu smjeli postavljati na YouTube inkorporiranog u njihovu emisiju. (Mogli su napraviti link, uputiti YouTube gledaoce na moj kanal, pa bi onda to imalo neku “promotivnu dimenziju” na osnovu koje bi mogli “prelomiti” interese.) Ali ko će se iz ove provincije sa rogatim bosti “LTD-jom”?

Možda je to upravo stav sa kojim e-ksploatator tj. e-kolonizator i računa ovih dana, dok smo još van EU i EA i svih tih pravno-imovinskih, (da ne kažem – intelektualnih) tokova i zbivanja.

Ne znam, ali se čovjek osjeti bijedno naštesrce, iz čista mira.

Mi to sve ni ne shvatamo ozbiljno, a zakoračili smo u tranziciju.

Tu nas i čekaju demoni kapitalizma: zamajavaju nas raznoraznim infantilnim i primordijalnim emocijama kao i adekvatnim igračkama koje crpe tu energiju sa jedne, a uzimaju lopatom s druge strane zato što smo dušu dali za to. Pravi domoroci koji bi i rođeni Menhetn prodali ako ne za stojanku, a ono u po cijene: za petobanku majku… Uz vatrenu vodu i glavušu.

Nonšalantni smo brate kada udari sila od šećera, masnoća i alkohola u glavu po pitanju svega: po pitanju zaduženja, po pitanju nekretnina, svakog oblika svojine. Zanemarimo, zagubimo  dokumentaciju, grunt, katastar, račune. Sve je to kod nas nebitno  (mi smo čak i žmigavac u saobraćaju prevazišli), a time i neozbiljno shvaćeno…

Takvi su ovdašnji lideri, i u politici i u poslu. Šta si zapeo?!  Samo opušteno.

Kakva intelektualna svojina?! K'o da kod nas ima intelektualaca! I da ih ima nemaju ni na štapu gaće, a kamoli neku intelektualnu svojinu… I kakva je to intelektualna svojina: kreveljiš se i glupiraš na YouTube-u?!

Ta ćeš ti…? Ti neku intelektualnu svojinu tražiš?!

Ne znam… Pitaj Cygnus Music ltd. Njima je, haman, stalo do tuđeg više nego nama do našeg. Zato i grabe naprijed. Grabe li grabe. Razgrabiše sve! Dok ti mahmuraš – oni sređuju papire i obračunavaju koliko su te nategli sinoć dok si ih častio da im pokažeš kolika si duša, ljudina, gospodin, gazda, šta li…

Tek ujutro vidiš da si im prepisao i samu dušu, štoćereć: intelektualnu svojinu.

Ne zna čovjek šta sve ima i šta je vrijedno dok mu neko to ne ugrabi ispred nosa. Dok đavo ne dođe po svoje. Taj surovi, bezdušni, nemilosrdni software e-kapitalizma koji veli: ako vi đeco ne znate pravila, znam ja!

Pa ćemo da se igramo…

A znate li kako?

Pa lijepo: ufatiš se za uši i igraš.

 

Advertisements
%d bloggers like this: