Advertisements

SMRT FAŠIZMU!

Stoji.

Slažem se.

Samo, eto, taj drugi dio: “sloboda narodu”…

Ne znam…

Tu mi nešto u posljednje vrijeme…

Kad bi to mogli malo promijeniti. Nekako mi ne ide to dvoje više zajedno.

Čuj što?

Povampirili se, bolan, narodi. Ufatili fursata.

Ma nije važno koji. Isto ti je to sve. I malo i veliko, i staro i mlado, i manjinsko i većinsko, i konstitutivno i ostalo… Sve ti je to postalo rogato. Ne može se pojedinac sa rogatom stokom bost, moj ti… Pogotovo kada marva krene u stampedo prava i sloboda.

Nema ti više naroda da nije fašista. Ima pojedinaca… Ali naroda više nema, da ga ja znam. Kako pomeneš “narod”, tako ti fašizam nikne k'o tumor na mozgu – automatski. Ma koji god, čiji god, kakav god…

Vjeruj mi da mi je naroda i narodaa preko glave. Udavih se više u tolikim narodima i narodnjacima. Udavi narod. Hoće ključ da mi krene kada neko kaže: noarod.
“Slušaj narod!” “Narod kaže ovo, narod kaže ono…”

Ma nemoj mi više naroda i narodnjaka, molim te. Otkako je naroda, vladavine naroda i narodne “mudrosti”, u ime naroda, seljačke politike i to… u crno se zavismo. Nemoj me pogrešno shvatit’. Ne mogu više ni zabavnjaka. I oni se uvlače narodu danas. A i nije mi više do zabave. Ne može više nazor pod kožu. Danas su ti narodnjaci novi zabavnjaci tako da si na istom.

Daj mi neke nauke: matematike, hemije, biologije… Nikad nisam volio razlomke, a čini mi se ozdravio bi uz tablicu množenja. Mani me narodne jednakosti, daj mi nejednačina. Hoću jednu nejednačinu s kajmakom i dvije nepoznate. Da mi je malo da rješavam prave probleme. One iz udžbenika. Pusti mi naroda i njegovih problema. Nije se rodio ko je narodu riješio probleme. Oni su nerješivi. Narod vazda ima problema na lageru. Narod ih sam sebi pravi i proizvodi više nego što može da riješi, pa onda opterećuje i druge njima. Nudi, nutka, dosađuje svima oko sebe. Ne popušta. Narod je sam sebi najbitniji, etnocentrik narciosoidni. Mi pa mi. Mi smo najbolji, najljepši, najgelijalniji, a dva osnovne nema. I samo o parama. Narod samo brojevima priča. Ne trebaju im slova više. Samo brojevi.

Valjala bi mi jedna rehabilitacija školskom lektirom da se nešto i pročita. Nešto što ima početak, sredinu i kraj. Da mi je nekih autora, sirovih ili lešo, s dosta povrća. Nešto pismeno s potpisom, a ne rekla-kazala. Ne mogu više ni premasnih i zašećerenih narodnih mudrosti i pripovijetki.

 

Narod ti je najveći izvor fašizma danas. Ne treba nikom danas fašistički režim. Ne treba ni vođa ni partija. Ovo je novi fašizam. Opštenarodni nacional-socijalizam. Vladavina naroda. Narod ti je danas pojedincu i diktator i tiranin – sam svoj majstor, tj. svakom njegov rođeni narod. Novi je to režim, ovaj narodnjački.

 

Kakva crna sloboda takvom narodu! Pružiš mu prst, on hoće ruku. Bože me sakloni i sačuvaj od naroda. Naročito “konstitutivnog”.

Narodu pod hitno treba oduzeti sva prava i slobode i predati ih individui. Budućnost je u privatnom građaninu.

Smrt fašizmu – brnjica narodu!

Advertisements
%d bloggers like this: