POLITIČKA FANTASTIKA RAZMIŠLJANJA

SKUPLJANJE POMOĆI ZA BiH u dijaspori

Dragi moji dijasporci,

Kao što ste već znate ja se pripremam da preuzmem vlast u Bosni i Hercegovini ali ne mogu bez vaše pomoći.

Jednako kao što se bez vaše pomoći parazitska vlast ne bi mogla do danas održati tako je ja bez vaše pomoći ne mogu svrgnuti ili barem umanjiti njen poguban uticaj na našu svakodnevnicu i našu budućnost.

Morebit’ da troglava pantljičara dohaka sama sebi, ali to su samo pusti snovi. Bojim se da su politički paraziti koji su izlegli svoja jajašca u državnom aparatu za varenje budžeta za razliku od nas entuzijasta, idealista i sanjara – realni, praktični i pragmatični, a nadasve vlastoljubivi, toliko da će uvijek pronaći neki kompromis i postići neki dogovor samo da bi se održali na poziciji u kojoj im je toplo i ugodno (u debelom crijevu). Plašim se da će se prije ili kasnije tamo pokušati utvrditi i učvrstiti sve većim erekcijama (da ne kažem ku*čenjem) i zaduženjima na naš račun, tj. jednom kada rasprodaju svu našu prošlost i sadašnjost počeće da prodaju i budućnost naše djece i unuka. U tom momentu ćemo biti zbilja na*uženi od strane dotične troglave pantljičare – do kraja i zauvijek.

Međutim postoji jedna slaba tačka parazitskog režima troglave pantljičare, a to je njena politička ekonomija kratke pameti. Ona se sastoji od toga da su raskupusali državu i državnu privredu između sebe (kao pravi strvinari), strovalili industriju na nivo nekretnine/zemljišnog posjeda (kao istinski post-industrijski neo-feudalci), zaposlili članove svoje rodbine i partije u državne službe i preduzeća, te svi skupa kao neka vladajuća klasa aristokrata, velmoža, vlastele, žive na budžetu i od budžeta koji se puni haračima/porezima koje kupe od raje i fukare. Od tog budžeta sirotinja, naravno, ne vidi ni banke, a red bi bio da se nešto i vrati tj. rasporedi onima kojima treba, kao npr.: socijalnim slučajevima, invalidima (koji ne moraju biti uvijek i samo ratni i vojni), penzionerima, djeci, trudnicama, samohranim majkama i to… Baš onako kako to u manjoj ili većoj mjeri biva u svim “uređenim” zemljama i socijalnim državama.

Ja znam da vi to sve znate i da mislite kako ne možete spasiti čitavu zemlju, ali možete barem olakšati svojima da prežive u njoj.

E vidite, u tome i jeste problem.

Socijalna država i ovaj etno-nacional-socijalizam državnih preduzeća i partijskog kapitalizma kao prelaznog, tranzicijskog perioda u novi feudalizam “u nas” postoji da se kupe glasovi i lojalnost.

Ali ko i šta kupuje socijalni mir?

Šaljući novac svojima vi zapravo pomažete disfunkcionalnoj parazitskoj vlasti da se održi. Vi svojim novcem krpite budžet koji prethodno iscuri u njihove džepove. To znači da vi zapravo ne hranite gladan narod, niti vašu  rodbinu – vi hranite novovlastelinsku pantljičaru.

Vi vašim novcem njoj nadoknađujete novac koji je već naš i namjenjen nama, a koji je ona bez pitanja progutala pa joj taman dođe zgodno da umjesto da nam da se ne bi pobunili mora nešto udijeliti iz “svog džepa” (čitaj: privatizovanog budžeta) – vi to uradite. Vi svojim novcem kupujete socijalni mir dok parazit kupi kajmak dvadeset i više godina.

Dvadeset godina svaku noć za vrijeme dnevnika sjedimo nezaposleni i besposleni ispred televizora nemoćno i pasivno gledajući političku sapunicu-trakavicu na kojoj lešinari leše ovu zemlju, raznose, razdiru i proždiru je poput vukova i hijena kao ratni plijen između sebe, strovaljuju na samo dna dna ispod svakog nivoa i davno bi mi prekinuli tu perverzno brutalnu scenu, davno bi se mi digli za svoj komad hljeba – da nema pogače koja dolazi iz dijaspore.

Zato planiram da u privatnom aranžmanu “širim istinu o Bosni” i što više skupim tu pomoć dijaspore, tj. zavrnem pipe, šireći i budeći svijest o stanju stvari i neophodnim mjerama. Ja znam da zvuči surovo i ekstremno to što predlažem i propagiram, ali ekstremne situacije zahtijevaju ekstremne mjere građanske neposlušnosti i samoorganizacije, zar ne?

Ja znam da mnogi svoju ljubav pokazuju novcem, ali ponekad je potrebno razmaženom djetetu uskratiti slatkiše. Vrijeme je da svi zajedno počnemo izvikivati parole, parole, parole, kao što je: Caramelle non ne voglio più!

 

moses_pijade

Cinik i anarhista u meni ne može a da za ovu priliku ne citira “Protokol Crvenosionskih Mudraca” sa zasjedanja u Bihaću 1942. godine:

“Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Onda će nam papci i seljaci koji ostanu bez krova sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke brzo će se i sami priključiti nama jer ćemo im obećati veliku pljačku.

Teže će biti sa onima koji su u dijaspori i imaju posao. Njih ćemo povezati uza se predavanjima, pozorišnim predstavama, standup-om i drugom propagandom… Tako ćemo postepeno proći kroz sve gradove u inostranstvu.

Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hljeba za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere… Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog lažnog blagostanja, reda i mira na kreditima…”

Mozes Pijade

Biće da je troglava pantljičara već uradila pola posla na terenu k'o da su od riječi do riječi poslušali Mozesa. (Pretvoriše nas sve nazor u tvrdokorne komuniste) Sada samo preostaje ova druga polovina, a to je ekonomska blokada režima od strane dijaspore.

Advertisements

One Reply to “SKUPLJANJE POMOĆI ZA BiH u dijaspori

Comments are closed.