POLITIČKA FANTASTIKA RAZMIŠLJANJA

Profiterska ekonomija i diktatura profiterstva

Prethodni tekst: Profit

 

Profiteri svih zemalja…

Ne moramo pretjerivati, glumiti neku moralnu vertikalu, ali možemo li barem da konstatujemo, da se složimo da je npr. pušenje štetno po zdravlje, onako mediciniski, štobirekli?
Možemo li se složiti da su poroci – poroci; da ne valjaju po društvo, a ni po pojedinca?
Jel’ možemo? Možemo.
Super!

E sad, kad nas je već krenulo, možemo li konstatovati da je ratno profiterstvo u najmanju ruku, da tako kažemo, vid neregularne zarade?  Zašto? Pa na primjer zato što uslovi u kojima se stvara takav profit, takva zarada  nisu baš regularni uslovi: ratno je stanje, ne postoji vladavina zakona, ne postoje regulacije i regulative, policijski je sat, nema slobode kretanja, mobilnosti, otvorenosti što znači nemaš baš puno izbora u kupovini. Malo si ucijenjen. Malkice se radi o iznuđivanju, o ratnom profiterstvu na tuđoj muci i nesreći jel’? A ako ćemo baš pravo, bez suvišne patetike moraliziranja: zato što se ne može kontrolisati i ponajviše zato što se ne može oporezovati.

U takvoj situaciji i na taj način se stvara veliki profit jer ljudi su spremni dati čak dvjesto maraka za kilu šećera, a ti ne moraš platiti porez na dobit, tj. porez na profit, pa jadna država ne može da profitira skupa s tobom na jadu i muci građana, guleći ih i izvlačeći im novac iz štekova (osim ako se sami državnici ne bave ratnim profiterstvom, ali ni u tom slučaju država ne profitira već oni privatno)

Neko bi rekao: “pa takva tržišna cijena bila, šta ćeš. Nije bilo robe.”
I to je djelomično tačno.
Naime postojala je međunarodna humanitarna pomoć. Padala je, doslovno, s neba. I to besplatno. Ta pomoć nije bila predviđena da postane i bude robom, pa se onda, ako tako uzmemo stvari, može reći da nije bilo robe. Bilo je besplatne humanitarne pomoći.

Koja je konvertirana u robu, jer sva se je ta međunarodna pomoć našla na tezgama i prodavala  građanima Sarajeva za grdne pare. Jedino se ozloglašena IKAR konzerva nije mogla prodati jer je ni pas s maslom nije htio pojesti, (mada “medicinski nije ni malo štetna po organizam”, kako je jednom prilikom primijetio Jakob Finci na jednoj sesiji Kruga 99).

U formi te konzerve, kao što znamo, podignut je jedan sarkastičan spomenik Međunarodnoj zajednici koja je valjda poslala kontingent istih u Sarajevo za vrijeme prošlog rata. Na spomeniku su potpisani “zahvalni građani Sarajeva” (valjda ih je neko zvanično konsultovao). Međutim taj spomenik se ne zahvaljuje na jednako sarkastičan način i ratnim profiterima koji su odlučili da konzervu proslijede civilima, da je ne naplate skupo na tezgama, jer su je očigledno smatrali smećem za koje niko pri zdravoj pameti ne bi dao banke.

Ja mislim da domaći ratni profiteri itekako zaslužuju i spomenik i sarkazam građana, osim ako građani i dan danas zaziru od njih jer im ovi, za razliku od EU i UN-a koje se čine  dalekim i nedostižnim, svo vrijeme dišu za vratom, vedre i oblače na mikronivou.

 

web_IKAR.jpg

“Spomenik međunarodnoj zajednici”, zahvalni građani Sarajeva
Autor: Šerić Nebojša Šoba

 

Ratni profiteri su kao i prijašnji “kokošari” o kojima smo nekoć čitali u školskoj lektiri, postali ugledni članovi društva, a nije isključeno i članovi vlade, tj. vlasti – i obratno.
Ratni profiteri nisu kolonizatori, agresori, okupatori – da su opljačkali, opuhali, opustošili  pa otišli.
Ne.
Oni su ostali. Oni su ostali na poziciji. Svoji na svome.

Svaki od ratnih profitera je moglo bi se primijetiti: okupirao svoj narod. K'o vele: borili smo se za svoj narod i izborili se, valjda, za ekskluzivno pravo na eksploataciju: da imamo sebi svoj narod koji ćemo da tlačimo, da deremo i gulimo s punim međunarodnim pravom! Niko ne može više reći da činimo nepravdu drugom narodu i miješati se. Ovo su sada interne, “porodične stvari” roda tj. naroda i njegovih rođenih narodnih profitera.

Nekada su čitava carstva i multietničke države nazivali “tamnicama naroda”. Danas svaki narod ovih prostora ima svoju sopstvenu tamnicu. U toj tamnici ih drže njihovi vlastiti tamničari koji im skupo naplaćuju struju i razne druge usluge – da se ugriju i prosvijetle . To je novi feudalizam. Prava mala srednjovjekovna hidrocentrala.

 

Narodni ratni profiteri su, jednom kada je rat stao, bili primorani da drže do dan danas busiju kako bi se održali. Kako bi održali sebe i svoju imovinu. Nemilosrdni su u tome jer imaju puno da izgube. To je rovovska borba na život i smrt, i dan danas. Njihov strah od gubitka svega što su zauzeli, oduzeli, oteli i okupirali – prenose na nas. Konstantno. Oni žive u strahu – i mi živimo u strahu. Mi se plašimo! Tresemo i punimo na štapu gaće iako sami nemamo više šta da izgubimo. Sve što smo imali uzeli su nam naši “gospodari”.

Mi se sada kao pravi, lojalni i poslušni takozvani “kućni robovi” plašimo za svoje drage nam “gospodare”, svakodnevno pratimo medije, tu sapunicu od gigantomahije velikaša preko naših leđa u naše ime, dijelimo njihove stavove i strahove, njihovu zabrinutost za njihovu imovinu (koja nekoć bješe naša), štoćereć – našu imovinu u njihovom posjedu, i mislimo u strahu: šta ćemo mi “goli opucani” ako se njima nešto desi? Šta ćemo, kukala nam majka, ako se nešto dogodi našim “velikašima”, našim vlastelinima, našim “gospodarima” pa ne budu više u stanju da nas brane i uzimaju nam reket?

Od konstantnog straha i napetosti za svoju budućnost bez svojih “velikaša”, današnji kmetovi, a nekoć slobodni privatni građani, ne mogu bistre glave da analiziraju da tako kažem: genezu profiterstva i profiterske klase, tj. porijeklo njihove imovine i moći i današnji karakter njihove “privrede”.

Naime jednako kao što su u ratu oni koji su izašli u inostranstvo od tamo slali novac nazad, a ratni profiteri ga izvlačili iz džepova građana uvaljujući svojim taocima svakojako švercovano smeće, tako to isto čine i danas. Oni su se ustanovili kao permanentna vlast tj.  vlastela, nasljednih funkcija, nametnuli se građanima koji su u međuvremeno izgubili i dostojanstvo i pamet i pojam o tome šta je regularno, a šta nije, šta je normalno, a šta nije.

Oni nisu sami u tom biznisu. Čitav svijet se bavi ekonomijom ratnog profiterstva jer ljudi su skontali da je to najbrži i najefikasniji profit koji postoji na planeti.

Upravo kao nekadašnja evropska aristokratija koja je u jednom momentu postala imperijalistička (kada je svako za svoj groš pružio svoje pipke po čitavoj kugli zemaljskoj) rat je osnovni izvor profita, rat i ratni uslovi, jer ljudi čuvaju novac za “crne dane”. Znači “crne dane” će i dobiti, “crne dane” ćemo i producirati kako bi na njih građani potrošili svoje ušteđevine. Proizvodnja “crnih dana” je unosnija od bilo čega jer koliko god dobar proizvod da proizvedeš nije sigurno da li će se prodati jer kupac oklijeva, postoji velika konkurencija, itd. U ovom slučaju, ako proizvedeš “crne dane” – prodaćeš sve, pa čak i najlošiju robu! Uz to nemaš konkurenciju tamo gdje si ti taj koji vedri i oblači i proizvodi “crne dane”. Ti si jedini proizvođač i jedini dostavljač i “crnila” i robe, jedini diler za ovisnika koji krizira.

Inspirisani ovim vihorom ludila, bunila, a nadasve profita, ratni profiteri (čije privatne firme nastaju i profitiraju na ratnim i u ratnim uslovima) su dizajnirali i mirnodopske uslove koji funkcionišu na sličan način. Izumili su neku vrstu “rata na razmućivanje”, za civilne potrebe.

Učinili su to deregulacijama.

Mi znamo da je rat neregularna okolnost. Profit u ratu je neregularan profit. Takav isti profit u miru je krajnje neregularan, tj. nezakonit. Da bi neregularno postalo regularno potrebno je stvari deregulisati.

Deregulacijom uslova otvara se put profiterima i sveopštoj pljački građanstva kao u vrijeme ratnih pustošenja. Lisica je puštena u kokošinjac, a vukovi u torove. Što je najvažnije – takva dobit/profit više nije neregularna. Ona postaje “deregularna” dobit/profit, tj. posve regularna.

Države nema da zaštiti i upozori građane jer država je u džepu profitera koji postavljaju i drže korumpirane političare (pijune) na vlasti.

“Profiterska multinacionala” je deregulisala čitav svijet.
Oni su stvorili ratne uslove u čitavom svijetu i tako sebi upriličili globalno ratno profiterstvo. Nema demokratije, nema kapitalizma, nema zdrave ekonomije i konkurencije.

 

Šta to sve zapravo znači i kuda vodi?

 

Slijedi: Novi feudalizam

Prethodni tekst: Profit

 

Advertisements

2 Replies to “Profiterska ekonomija i diktatura profiterstva

  1. Povratni ping: Profit – DAMIR NIKŠIĆ

Comments are closed.